Da otklonimo još dilemu koju imaju mnogi vlasnici pasa i mačaka – da li je ispravno mešati gotovu hranu, granule, sa dodatnom, sveže pripremljenom hranom, koja se sastoji od mesa i eventualno povrća ili čak i supe?

Kad organizam raste i razvija se, potrebno je da ima i vitamina, proteina, minerala, masti, ugljenih hidrata. Onog trenutka kada se završi rast, odnosno pubertet, psu je potrebno obezbediti dovoljno proteina da zamene ona tkiva koja su propala, da mu se obezbedi dovoljno energije. Kada je pas odrastao, to zavisi od veličine psa i rase kada je za to pravo vreme, tada možete malo da se igrate s pripremom obroka. Vi možete da mu dajete hranu koju inače i vi jedete, ali morate da vodite računa da se ne ugoji. Ljudi nemaju predstavu šta znači imati višak kilograma. To nije samo veliko opterećenje za mišiće i zglobove, već pre svega za srce i krvni sistem.

Koliko god se trudimo da lepo vaspitamo psa i zabranimo mu da „prosi hranu“, uglavnom posustanemo pred njihovim krupnim očima i upornošću da makar malo sa njim podelimo ručak. Da li je velika greška to što ljubimcima dajemo deo našeg ručka?

Postoje namirnice koje su izričito zabranjene za pse. Jedna od njih je grožđe, problem je što postoji sastojak u ljusci grožđa, čak i u suvom grožđu, koji kod nekih pasa, čak i u malim količinama, može znatno da ošteti bubrege. Što se tiče mleka, to je priča slična ljudskoj. Mleko i jaja su najkvalitetnija hrana, ali nema nikakve logike da pas od godinu dana jede mleko. Sisao je do drugog meseca i prestao. Više nema razloga da odrasla životinja unosi mleko u organizam. Ako ne dobijaju kontinuirano enzim koji razlaže mlečni šećer, laktozu, on se ne sintetiše i ostaje u stomaku. Laktoza je osmotski aktivna, povlači vodu, sadržaj u crevima postaje vodenast, to stimuliše peristaltiku i dolazi do dijareje, bakterije koje se nalaze u daljim crevima dobijaju ekstra hranu, nešto što inače ne bi dobile i počinju da bujaju i to uglavnom one bakterije koje nisu dobre. To je u stvari ono što se kaže „ne podnosi mleko“, a zapravo jedinka ne može da ga svari i ono počinje da joj stvara probleme.

A šta se dešava sa kuvanim jelima namenjenim ljudskoj ishrani?

Kuvana jela mogu da budu problematična jer se prilikom kuvanja iz mesa izvlači taurin, to je amino-kiselina koju mačka ne može da sintetiše, a neophodan joj je. Obično kad mački daješ kuvano meso, ti joj ne daješ istovremeno i supu u kojoj je ostao taurin. Purina je svojevremeno sprovela takvu vrstu eksperimenta s mačkama. Ispostavilo se da je treća generacija mačaka koje su jele takvo meso imala problema sa srcem, varenjem masti i sa vidom. Konzerve su druga priča jer je u njima, pored mesa, ostala i tečnost u kojoj se meso kuvalo. I psi i mačke mnogo više pažnje obraćaju na miris nego na ukus hrane. Oni imaju mnogo više receptora na nosu nego na jeziku. Psi imaju receptore za slatko, pa ga zato vole, dok ih mačke imaju jako malo, tako da im slatko ne leži. Mačke retko vole recimo čokolade. Inače, o čokoladi se često priča kao o namirnici zabranjenoj za pse. Otrov je u stvari doza ne supstanca. Teobromin, koji se nalazi u čokoladi, može kod nekih pasa da pravi probleme. Pas od 25 kilograma može da pojede kilogram i po mlečne čokolade bez problema, ali čokoladu za kuvanje – ne, čak i ako pojede samo 150 grama, može da ima problema. Godinama sam takođe slušao, a i sam govorio svojim studentima da ne treba psima dati živinske kosti jer pucaju uzduž, pa se prave iglice koje mogu da rasparaju creva. Za mojih 35 godina rada na fakultetu i razgovora sa svojim kolegama, jako malo njih je prijavilo da je imalo problema kod pasa koji su jeli živinske kosti. Mnogo više je bilo problema sa psima koji su jeli svinjske kosti, koje su uglavnom okrugle, male, pas ih proguta, one se zaglave i nastaje panika. Krmenadla je najopasnija stvar koju možete da date psu. Telo pršljena je relativno malo, ima oštre ivice, i kada ga pas proguta, jako je teško izvaditi ga. Ono što posebno treba naglasiti – ne postoji nijedan razlog zašto bismo davali psima kosti, pogotovo one iz naših tanjira. Kosti su bile interesantne precima pasa jer su bile duge i imale su srž koja je bila puna hranljivih materija poput fosfolipida, što im je pomagalo da upotpune obrok. Današnje kosti nisu tako hranljive i nema razloga da ih dajemo psima. Psi vole inače da jedu neke stvari koje su potpuno neprihvatljive ljudskom poimanju. Vole da jedu izmet, svoj, ali i mačji. Zašto? Jer im se to sviđa. Naš problem je taj što uglavnom pse gledamo iz naše perspektive. Oni imaju potpuno svoj put, ako stvarno voliš psa, poštuj njegov put i obezbedi mu najbolju hranu. Definitivno je to ona već pripremljena, dobro izbalansirana koja će zadovoljiti sve njegove potrebe.

Da li pas ima sličnosti sa vukom i koliko njihova ishrana ima sličnosti?

PH želudačnog soka pasa ima vrednost između 2 i 3, to znači da psi mogu da svare za ljude nepojmljive namirnice. Za razliku od mačke, pas je strvinar, on će da pojede mrtvu životinju, mačka neće, ona će da je ulovi i da je pojede dok je topla. Ima još jedna nedopustiva stvar kada neki vlasnici hoće da porede psa i vuka. Oni danas nemaju neke velike veze. Vuk nađe jelena kog je lovac upucao i pojede ogromnu količinu mesa, i posle toga on tri-četiri dana ne radi ništa, samo leži. Kada ogladni, ponovo ode do leša i jede, i opet se danima odmara. Pas je drugačije koncipiran, ima takav želudac i potrebe da mora da jede svaki dan i najbolje je da jede više manjih obroka. Kada su mladi, psi bi trebalo da jedu tri-četiri puta dnevno, kada sazri, a nije posredi radni pas, optimalno je da jede dva puta dnevno. Takođe, ako je potrebna dnevna doza hrane 200 grama, a pas ujutro pojede 30 grama, posle deset minuta treba skloniti činiju i uveče mu dati samo još 100 grama. Tako će naučiti šta znači biti gladan.

Uz ishranu, vrlo je važna higijena zuba kod pasa. Neki psi gutaju hranu bez žvakanja, tako da efekat “četkice”, koji se dobija čvrstom konzistencijom granula fabričke hrane, izostaje. U ovoj situaciji primena suplemenata u vidu dentalnih štapića ima smisla. Pranje zuba je najbolja stvar za održavanje higijene zuba. Bitno je da psa već kao štene naučite na ovakvu proceduru. Postoje paste koje mirišu na meso ili slaninu i oni ih prosto obožavaju, tako da ih je lako naučiti da na ovaj način održavaju higijenu vilice.

Sve više se može čuti o vegetarijanskim obrocima za pse. Šta vi mislite o tome?

Nema veće razlike između ljubimaca i dece. Oni imaju svoje potrebe, a mi imamo naše ideje. Sada je pitanje da li ćemo mi da forsiramo naše ideje ili ćemo zadovoljiti njihove potrebe. Psi nisu projektovani da budu vegetarijanci. To što je čovek rešio da bude vegetarijanac ili vegan jeste njegova odluka, a pas mora da dobije ono što mu je potrebno. Kao što smo ranije pomenuli, mačka mora da dobija aminokiselinu taurin kroz hranu. Pitanje jeste da li ćete recimo dati mački hranu iz konzerve ili ćete joj obrok učiniti zanimljivijim, recimo da joj dolaženje do hrane predstavlja igru. Da hranu lovi i traži kao da vija miša. Ista stvar je sa mačkama i lopticama sa otvorima, gde se ubacuju granule, pa se mačka stimuliše da bude aktivna kako bi došla do hrane. Ono što je najbitnije za ishranu nije samo vrsta hrane koju ćete svom ljubimcu dati već i količina. Jer ako tokom praznika, pored uobičajene doze, svom psu dajete praznične porcije, postoji opasnost da ćete mu opteretiti stomak, što će se završiti dijarejom, ili ćete ga tako razmaziti da on ubuduće očekuje sarme, a ne granule. Posle praznika većina veterinara ima posla sa psima koji su se predozirali kalcijumom zbog mnogo pojedenih kostiju, što uzrokuje opstipaciju. Zato vodite računa o količini bilo koje vrste hrane koju dajete svom ljubimcu.

Edukacija i saveti